О књизи: 2012 / „Спавала је скоро цео дан путовања, а до ноћи сан се повукао, уступајући место јасним мислима. Из неког разлога постало је јасно: сада. Сада треба да изађе. Зашто би она ишла у Москву? Ко је тамо чека? Он ће доћи. И поново ће почети. И опет ће је повући. То се десило са другима. За 17 година је видела довољно ових. бр. Седи - седи тако. Изаћи значи изаћи. Никад више. Па шта следи из чињенице да је мрена умрла пре годину дана? Ништа. Они ће доћи до даха и почети поново. Главна ствар је не надати се ничему. Онда још увек можете повући. Џабе кажу да, кажу, нада умире последња. бр. Твоја нада је оно што те убија. У првом плану, они којима нада шапуће своје лажи умиру или бивају издани...” Приче Галине Артемјеве су мудре, суптилне и искрене. Све су оне о нама, обичним људима који живе својим уобичајеним животима. То су приче о радости и тузи, о искушењима и оним свакодневним чудима која нас понекад спасу у најтежим тренуцима, о равнодушности и безграничној љубави..